Evropska unija
-
Moskva traži samit Trampa, Putina i Si Đinpinga o Ukrajini
Moskva se zalaže za samit Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga na marginama APEC-a u Šenženu, 18. i 19. novembra, bez učešća Ukrajine i Evropske unije. Prema pisanju lista Volstrit džornal, kineski zvaničnici su poručili da ne bi imali ništa protiv takvog formata ako Tramp pristane. Analitičari smatraju da bi Kina na samitu bila pre svega simbolični partner.
-
Evropski parlamentarci u Podgorici podržali ulazak Crne Gore u EU
Članovi Parlamentarnog odbora EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje u Podgorici izrazili su podršku pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. Crnogorska vlada očekuje završetak pregovora do kraja 2026. godine, a broj privremeno zatvorenih poglavlja porastao je sa 14 na 21 od ukupno 33.
-
Džihić: Kadrovi SNS mogu opstruirati novu vlast u Srbiji
Prema pisanju N1, analitičar Vedran Džihić ocenjuje da će kadrovi Srpske napredne stranke u institucijama pružati otpor promenama i opstruirati Studentsku listu. Po njegovom mišljenju, nova vlast će morati brzo da reformiše pravosuđe i bezbednosni aparat. Džihić takođe ukazuje na ideološku raznolikost Studentske liste i na potrebu konkretnijeg približavanja Evropskoj uniji.
-
Finska i Norveška razgovarale sa Putinom o ratu u Ukrajini
Predsednik Finske Aleksander Stub i premijer Norveške Jonas Gar Stjore telefonom su razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u konsultaciji sa Ukrajinom. Norveški premijer je naglasio da je želja bila da Putin čuje i evropske stavove, dok je on sam ocenio da Rusija neće promeniti svoje mišljenje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da razgovor nije doneo ništa novo, a danska premijerka je izrazila skepsu prema inicijativi.
-
Kanada traži šire odbrambeno partnerstvo sa Evropom uz ograničenja
Kanada i Evropska unija intenziviraju vojnu i industrijsku saradnju, podstaknute pritiscima američkog predsednika Donalda Trampa na bezbednosne odnose. Evropski zvaničnici i analitičari navode da ta saradnja ima granice, jer nijedna strana ne želi potpuni raskid sa Vašingtonom. Lideri EU i Kanade trebalo bi da se sastanu u Montrealu kasnije ove nedelje, a teme su kritične sirovine i odbrana.
-
Pobeda Lule u Brazilu uzdrmala finansijska tržišta
Luiz Inasio Lula da Silva pobedio je na brazilskim predsedničkim izborima posle poraza u prvom krugu i obezbedio četvrti mandat. Nakon objavljivanja rezultata, indeks Bovespa pao je za skoro 14 odsto, a real je oslabio. Investitori strahuju od rasta javnog duga, dok Evropska unija pozdravlja ishod.
-
Rumunski predsednik osudio navodnu rusku sabotažu na svojoj teritoriji
Rumunski predsednik Nikusor Dan osudio je navodnu umešanost Rusije u sabotažu, uključujući požar u Brašovu 14. septembra 2026. Rumunska obaveštajna služba tvrdi da je identifikovala koordinisanu mrežu, a tri osumnjičena stranih državljana se ispituju, dok se dvoje uhapšeni u Nemačkoj. Rusija nije odmah komentarisala navode, ali je ranije negirala sprovođenje sabotaža u Evropi.
-
Severna Makedonija uvodi ličnu kartu i vozačku dozvolu na mobilnom telefonu
Ministar za digitalnu transformaciju Severne Makedonije Stefan Andonovski najavio je da će od 29. oktobra 2026. građani moći da koriste digitalne verzije lične karte i vozačke dozvole putem mobilnog telefona. Prema njegovim rečima, aplikacija omogućava deljenje samo izabranih podataka pomoću QR koda za jednokratnu upotrebu koji ističe nakon 10 do 15 sekundi. Andonovski je naveo da je to prvi korak ka evropskom digitalnom novčaniku.
-
Preminuo nekadašnji ambasador Pavle Jevremović
Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador SRJ pri Evropskoj uniji i Srbije pri Ujedinjenim nacijama, preminuo je u Beogradu, objavio je Evropski pokret u Srbiji. Rođen je 1940. godine u Užicu, a posle 2000. godine učestvovao je u obnovi međunarodnog položaja Srbije kao spoljnopolitički savetnik predsednika Vojislava Koštunice.
-
Svetska banka očekuje ubrzanje rasta Srbije na više od tri odsto
Svetska banka procenjuje da će privredni rast Srbije u 2026. godini biti ubrzan na više od tri odsto, podstaknut industrijskim aktivnostima, izvozom i oporavkom usluga. Stopa nezaposlenosti pala je na 7,2 odsto, dok nezaposlenost mladih ostaje visoka i iznosi 22 odsto. Fiskalni deficit se očekuje na 3,5 odsto BDP-a, a javni dug i dalje ima silaznu putanju.
-
Evrozona: preduzećima sve teže do bankarskih kredita
Evropska centralna banka objavila je da preduzeća u evrozoni sve teže obezbeđuju bankarske kredite, dok rast cena goriva i troškova proizvodnje opterećuje njihove finansije. Prema anketi za treći kvartal 2026, 46% preduzeća prijavilo je rast kamatnih stopa na bankarske kredite, uz pooštravanje uslova kreditiranja. ECB očekuje da će kamatne stope ostati nepromenjene nakon povećanja u junu i septembru.
-
Hiljade ljudi protestovalo ispred portugalskog Parlamenta zbog stambene krize
Hiljade ljudi okupilo se ispred Parlamenta Portugalije u Lisabonu zbog stambene krize i rasta cena stanova i zakupa. Protesti su inspirisani demonstracijama u Španiji, a predsednik Antonio Žoze Seguro sazvao je sastanak Državnog saveta za sledeću nedelju. Vlada je najavila smanjenje poreza na novogradnju, ograničavanje kratkoročnog izdavanja i izgradnju 145.000 stanova, uz priznanje da efekti neće biti trenutni.
-
Crna Gora uvodi bezvizni režim za više od 80 zemalja, uz izuzetke
Vlada Crne Gore usvojila je uredbu kojom državljani više od 80 država mogu ući i boraviti do 90 dana bez vize. Od 1. novembra državljani Rusije, Belorusije, Turske, Saudijske Arabije i Kine moraće da imaju vizu, a promena je usklađena sa politikom Evropske unije.
-
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
Evropska komisija je prihvatila plan kineske platforme Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama i suzbijanje nelegalnih proizvoda na internetu. Plan obuhvata pet mera, uključujući procenu rizika specifičnu za platformu i ispitivanje algoritama za preporučivanje proizvoda. Temu ima četiri meseca da sprovede privremenu procenu rizika, zaključno sa 30. novembrom 2026.
-
Trećina Evropljana podržava autoritarne ili populističke stranke
Prema novom indeksu autoritarnog populizma dvaju tink-tenkova, EPICenter i Timbro, oko 32,6 odsto evropskih glasača podržava autoritarne ili populističke stranke. Najveći rast podrške zabeležen je u Nemačkoj, Bugarskoj i Norveškoj, dok je u Mađarskoj posle aprilskih izbora podrška opala. Istraživanje obuhvata 260 partija u 31 zemlji od 1946. godine.
-
Srbija izvezla robe u vrednosti od 33 milijarde evra u 2025.
Prema podacima RZS, izvoz robe iz Srbije u 2025. dostigao je 33 milijarde evra, što je povećanje od 8,4 odsto u odnosu na 2024. Najveća vrednost izvoza odnosila se na električne mašine i aparate, a potom na drumska vozila i metalne rude. Glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska.
-
Kanada i EU traže novi pravac saradnje na montrealskom samitu
Kanadski premijer Mark Kari i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastaju se u Montrealu radi određivanja pravca transatlantskih odnosa. Fon der Lajen je predložila „pridruženo članstvo” u EU, ali taj pojam još nije definisan, a Nemačka se protivi planu. Tramp je ideju nazvao smešnom i zapretio carinama ukoliko bude sprovedena.
-
Dejan Šoškić o odnosima sa Hrvatskom i Evropskom unijom
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da Srbija treba da razvija dobrosusedske odnose sa Hrvatskom i drugim zemljama regiona. Najavio je i jačanje odnosa sa Evropskom unijom, uz poštovanje međunarodnog prava i stava o Kosovu i Metohiji. Na pitanje o stavu nove vlasti prema Rusiji nije odgovorio.
-
Janša uslovljava napredak Srbije ka EU dostavljanjem arhive službi bezbednosti SFRJ
Slovenački premijer Janez Janša izjavio je da će podržati eventualno ubrzanje evropskih integracija Srbije, ali pod uslovom da Beograd dostavi celokupnu arhivu službi bezbednosti SFRJ koja se odnosi na Sloveniju. Janša je to saopštio na društvenoj mreži X, a povod su bili čestitke komesarke za proširenje EU Marte Kos Studentskoj listi nakon izbora u Srbiji. Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković je takođe čestitao pobedu Studentskoj listi i ocenio da su izbori bili pravi praznik demokratije.