Region i svet
-
Izraelska policija pustila dvojicu osumnjičenih za podmićivanje glasača
Izraelska policija je pustila na slobodu dvojicu od trojice osumnjičenih za navodno potkupljivanje glasača, što slabi napore stranke Likud daospori nedavne parlamentarne izbore. Predsednik Centralne izborne komisije Noam Solberg izjavio je da ni potvrda stranog mešanja ne bi ugrozila regularnost izbora. Rezultati izbora očekuju se uskoro, a predsednik Isak Hercog će zatim razgovarati sa strankama o izboru kandidata za premijera.
-
Pred izbore u SAD, samo četvrtina građana veruje anketama
Prema istraživanju Politica i PF Global, samo 25 odsto Amerikanaca veruje da predizborne ankete tačno odražavaju namere birača pred kongresne izbore u utorak. Čak 41 odsto smatra da su ankete o pobedi demokrata verodostojne, dok 23 odsto očekuje pobedu republikanaca. Ispitivanje je sprovedeno na uzorku od 2.083 odrasla Amerikanca od 24. do 26. oktobra 2026.
-
Bugarska glasa u drugom krugu predsedničkih izbora
Građani Bugarske glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora između vršiteljke dužnosti predsednika Ilijane Jotove i ekonomiste Andreja Gjurova. U prvom krugu, održanom 25. oktobra, Jotova je ostvarila prednost od 2,8 procenata, uz rekordno nisku izlaznost od 23 odsto. Biračka mesta su otvorena od 7 do 20 časova, a zvanični rezultati se očekuju u roku od tri dana.
-
Antivladin protest u Tirani, zahtevi za ostavku premijera Rame
U Tirani je održan antivladin protest u kojem su građani i studenti tražili ostavku premijera Edija Rame. Skup je protekao mirno, bez incidenata, uz zatvoren saobraćaj, nakon nemirnog protesta prethodnog dana.
-
Lavrov: Zelenski treba da dođe u Moskvu za sastanak s Putinom
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je na marginama skupa G20 u Atlanti poručio da Zelenski treba da dođe u Moskvu ako želi sastanak s Putinom. Lavrov je ocenio da najave ukrajinskog predsednika o udarima na Rusiju ne doprinose dijalogu. Savetnik Kremlja Jurij Ušakov je istovremeno naveo da je Zelenski slobodan da dođe u Moskvu ako zaista želi pregovore.
-
Tanker sa gasom napadnut u blizini Ormuskog moreuza uprkos iranskom odobrenju
Tanker za prevoz tečnog prirodnog gasa ka Pakistanu napadnut je u blizini Ormuskog moreuza, iako je prema navodima Blumberga imao odobrenje iranskih vlasti za prolazak. Pakistanske i iranske vlasti nisu komentarisale napad. Cene gasa u Pakistanu su od početka sukoba znatno porasle.
-
EU mora ponovo graditi poverenje građana Srbije posle izbora
Briselski Centar za evropsku politiku ocenjuje da EU mora obnoviti poverenje građana Srbije nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima. Centar predlaže simboličnu podršku, uključujući posetu predsednice Evropske komisije po formiranju nove vlade. Analiza podseća i na dugogodišnju saradnju EU sa Aleksandrom Vučićem, koju ocenjuje kao izbornu autokratiju.
-
Civili iz Oleškog stigli u Belorusiju i Rusiju uz primirje
Evakuisani civili iz Oleškog stigli su u Belorusiju, odakle nastavljaju put ka Ukrajini, prema izveštaju agencije Danas. Rusija navodi da su stanovnici koji su želeli da žive u Rusiji prevezeni u privremeni smeštaj na Krimu. Papa Lav XIV izrazio je nadu da saradnja strana u sprovođenju primirja otvara put širim mirovnim naporima.
-
Kamioni čekaju do tri sata na granici sa Hrvatskom
Kamioni na graničnom prelazu Šid-Dumače na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju do tri sata, saopštio je AMSS. Prema tom izveštaju, na granici uglavnom nema gužvi.
-
Dronovski napadi na Rusiju i Ukrajinu, stotine hiljada ljudi bez struje
Prema navodima, više desetina dronova oboreno je iznad oblasti Nižnji Novgorod u Rusiji, gde je guverner Gleb Nikitin izjavio da je industrijsko postrojenje u Kstovu bilo meta masovnog napada. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izvestio je da su u četiri ukrajinske oblasti gađani energetski objekti, zbog čega su stotine hiljada domaćinstava ostale bez struje. Radio Slobodna Evropa nije mogla nezavisno da potvrdi navode o pogođenim objektima u Rusiji.
-
Više od 300 uhapšenih na protestu podrške zabranjenoj grupi u Londonu
Londonska policija saopštila je da je tokom protesta podrške organizaciji Palestine Action uhapšeno 325 osoba, od kojih je 320 privedeno zbog izražavanja podrške grupi zabranjenoj po Zakonu o terorizmu. Protest je održan ispred Ambasade SAD u naselju Najn Elms. Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva trebalo bi da razmotri zabranu te organizacije, a Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je da će se usprotiviti žalbi.
-
Rusija širi bezbednosne pretnje izvan linije fronta, Kosovo u fokusu
Analize pokazuju da su sabotaže, sajber napadi i tajne operacije u Evropi povezane s Rusijom porasli od 2022. godine. Prema analizi CSIS-a, broj incidenata sa fizičkim posledicama povećao se sa tri u 2022. na 34 u 2024. godini. Kosovo, iako nije u ratu, može biti izloženo sličnim rizicima zbog prisustva NATO trupa i kritične infrastrukture.
-
Džefri Saks poziva EU da integriše zemlje kandidate i ukine NATO
Američki ekonomista Džefri Saks u video obraćanju školi mladih lidera pozvao je Evropsku uniju da integriše Severnu Makedoniju, Srbiju i ostale zemlje kandidate. Istakao je da Evropa ne bi trebalo da se definiše kao suprotstavljena Rusiji, te da bi lično ukinuo NATO. Prema pisanju agencija Beta i MIA, Saks se zalaže za reformisanu viziju EU zasnovanu na miru i saradnji.
-
Tramp kaže da Flavio Bolsonaro može neograničeno ostati u SAD
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da brazilski poraženi kandidat Flavio Bolsonaro može neograničeno ostati u Sjedinjenim Američkim Državama. Tramp je dodao da su brazilski predsednički izbori, na kojima je pobedio Luis Inasio Lula da Silva, bili sramota, dok nezavisni posmatrači ocenjuju da su bili slobodni i pošteni. Državni sekretar Marko Rubio je istovremeno najavio nov susret sa brazilskim ministrom spoljnih poslova Mauroom Vijeirom.
-
Iran: Vens poslao poruku, Tramp još nije odlučio o novim operacijama
Iranski ministar Abas Arački izjavio je da je Teheran proučio poruku američkog potpredsednika Džej Di Vensa o novim mirovnim pregovorima, ali da za sada nema planova za sastanak. Američki državni sekretar Marko Rubio naveo je da predsednik Donald Tramp još nije doneo odluku o nastavku vojnih operacija protiv Irana. Posredovanje u pregovorima vode Katar i Pakistan.
-
Iran upozorava SAD da bi novi rat mogao dugo trajati
Iranski ministar odbrane Mehrdad Akhlaghi upozorio je da će Iran srazmerno i snažno odgovoriti na svaki napad na svoju teritoriju. Iranski zvaničnici ističu da bi novi sukob sa SAD mogao trajati duže od prethodnog, a da o njegovom trajanju neće odlučivati predsednik Donald Tramp. Zabrinutost u regionu raste zbog izveštaja o pripremama za moguće nove vojne udare na Iran.
-
Turska premestila Odžalana u zatvor s boljim uslovima
Turska je premestila Abdulaha Odžalana, vođu PKK, u novoizgrađeni deo zatvora na ostrvu Imrali, prema izjavi kurdskog zvaničnika. Potez je deo napora da se okonča sukob Turske sa PKK, a poboljšanje uslova za Odžalana je jedan od ključnih kurdskih zahteva. Odžalan se u tom zatvoru nalazi od 1999. godine.
-
Ukrajina smanjuje zavisnost od kineskih dronova, ali kritične komponente ostaju
Ukrajinske snage su 17. i 18. oktobra 2026. lansirale više od hiljadu dronova duboko na teritoriju Rusije, pogađajući energetsku i industrijsku infrastrukturu. Većina napada izvedena je dronovima FP-1 kompanije Fire Point, koja nastoji da izbegava kineske delove. Ukrajina je, prema izveštaju Radio Slobodne Evrope, i dalje zavisna od Kine za pojedine ključne komponente.
-
Protesti u Nju Delhiju protiv revizije biračkih spiskova i ostavke predsednika komisije
Indijska vlast rasporedila je veliki broj policajaca u Nju Delhiju pred opozicioni protest protiv revizije biračkih spiskova. Demonstranti traže ostavku predsednika Centralne izborne komisije, a opozicija očekuje stotine hiljada učesnika. Komisija odbacuje tvrdnje o favorizovanju bilo koje stranke.
-
Nemački pravnik Riter preuzeo čelo tužilaštva EU
Andres Riter je danas počeo sedmogodišnji mandat glavnog tužioca Kancelarije javnog tužioca Evropske unije (EPPO). Na toj funkciji nasledio je Laru Koveši, a izabrali su ga Evropski parlament i Savet EU u martu 2026. godine. EPPO je prema izveštaju za kraj 2025. godine radio na rekordnih 3.062 aktivna slučaja, sa procenjenom štetom po budžet EU od više od 67 milijardi evra.
-
Sudar vozova u Urdi: identifikovano 56 od 69 poginulih, 19 povređenih na intenzivnoj nezi
Do sada je identifikovano 56 od ukupno 69 poginulih u železničkoj nesreći kod Urde, a 41 povređena osoba i dalje je na bolničkom lečenju. Oko 60 članova porodica nestalih čeka informacije u centru za podršku u Toledu, dok se na mestu nesreće nastavljaju radovi na uklanjanju ličnih stvari putnika.
-
EU: Rezultati izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga sa Prištinom
Evropska unija smatra da ishod parlamentarnih izbora u Srbiji ne menja osnove dijaloga Beograda i Prištine. Prema portparolu EU, sve dosadašnje obaveze ostaju na snazi, a dijalog ne zavisi od pojedinačnih lidera. EU je spremna da sarađuje sa novim rukovodstvom Srbije radi kontinuiteta procesa.
-
SAD odobrile prodaju 500 presretača Patriot Ukrajini vrednu 2,1 milijardu dolara
Stejt department odobrio je prodaju 500 presretačkih raketa PAC-3 za sisteme Patriot Ukrajini, vrednu 2,1 milijardu dolara. Sredstva za kupovinu obezbeđuju ukrajinski partneri i saveznici, a Zelenski je zatražio isporuku tokom predstojeće zime. Zelenski je takođe najavio moguće trilateralne tehničke pregovore Ukrajine, SAD i Rusije u Abu Dabiju od 6. do 10. novembra.
-
Ukrajina potvrdila napad na rusku fabriku čvrstog raketnog goriva
Ukrajinska vojska saopštila je da je dronovima i raketama napala fabriku Kamenski u Rostovskoj oblasti, gde se proizvodi gorivo za rakete. Prema saopštenju Generalštaba, u napadu su izbili požar u skladištu i oštećena su četiri proizvodna pogona. Ruski guverner Jurij Sljusar naveo je da je oboreno više od 90 dronova, bez ljudskih žrtava.
-
Milanović: Crna Gora je dobrodošla u Evropsku uniju
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u Zagrebu da je Crna Gora dobrodošla u Evropsku uniju. Milanović je kritikovao ideju da EU postane naddržava, dok je crnogorski predsednik Jakov Milatović potvrdio nastavak evropskog puta svoje zemlje. Obojica su govorila na manifestaciji Crnogoraca Hrvatske u Zagrebu.
-
Protesti mladih u Nemačkoj praćeni nemirima u nekoliko gradova
Mladi su u subotu protestovali u više od 30 nemačkih gradova za bolje obrazovanje, niže troškove života i ukidanje obaveznog vojnog roka. Prema proceni policije, na skupovima je bilo više od 100.000 ljudi, dok su organizatori ranije najavljivali 182.000 učesnika, a u više gradova došlo je do sukoba s policijom i povreda policajaca. Bezbednosne službe upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle pokušati da iskoriste proteste za izazivanje nereda.
-
Francuska: na trećem vikend protestu privedeno 511 osoba
Na protestima širom Francuske protiv rasta troškova života i za reformu obrazovanja, prema ministru unutrašnjih poslova Loranu Nunjezu, privedeno je 511 osoba. Ministarstvo navodi oko 320.000 učesnika, dok sindikati tvrde da je bilo oko pola miliona, a jedan žandarm je lakše povređen molotovljevim koktelom. Protesti su proteklih dana bili uz sukobe policije i demonstranata u više gradova, uz najavljene mere bezbednosti.
-
Crna Gora uvodi vize za državljane pet zemalja od 1. novembra
Crna Gora je od 1. novembra 2026. uvela vizni režim za državljane Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske, u skladu sa usklađivanjem sa standardima EU. Građani ovih zemalja koji su ušli do 31. oktobra u 23.59 mogu boraviti bez vize do 30 dana. Belorusija je uzvratila uvođenjem viza za državljane Crne Gore, dok kineska ambasada navodi da njihovi građani mogu putovati bez vize do kraja 2026.
-
Hebron: više od 4.900 raseljenih i blokada grada devet dana
Gradonačelnik Hebrona Jusuf Džabari upozorio je da je više od 4.900 Palestinaca raseljeno usled izraelskih vojnih operacija i blokade koja traje devet dana. Prema njegovim rečima, više od 1.500 stanovnika i dalje je pod potpunom opsadom, a ulazi i izlazi iz grada zatvoreni su od 23. oktobra. Lokalne vlasti pozivaju međunarodnu zajednicu na hitnu reakciju.
-
Lavrov na G20 u Atlanti poziva na novu evroazijsku bezbednosnu arhitekturu
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na ministarskom sastanku G20 u Atlanti predstavio stavove Moskve o globalnim tenzijama. Rusija je naglasila pouzdanost kao trgovinskog partnera u energentima, hrani i đubrivima, slobodu pomorske trgovine i reformu globalnog upravljanja. Ponovljena je i inicijativa Vladimira Putina o Velikom evroazijskom partnerstvu.