Region i svet
-
EU: Rezultati izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga sa Prištinom
Evropska unija smatra da ishod parlamentarnih izbora u Srbiji ne menja osnove dijaloga Beograda i Prištine. Prema portparolu EU, sve dosadašnje obaveze ostaju na snazi, a dijalog ne zavisi od pojedinačnih lidera. EU je spremna da sarađuje sa novim rukovodstvom Srbije radi kontinuiteta procesa.
-
SAD odobrile prodaju 500 presretača Patriot Ukrajini vrednu 2,1 milijardu dolara
Stejt department odobrio je prodaju 500 presretačkih raketa PAC-3 za sisteme Patriot Ukrajini, vrednu 2,1 milijardu dolara. Sredstva za kupovinu obezbeđuju ukrajinski partneri i saveznici, a Zelenski je zatražio isporuku tokom predstojeće zime. Zelenski je takođe najavio moguće trilateralne tehničke pregovore Ukrajine, SAD i Rusije u Abu Dabiju od 6. do 10. novembra.
-
Ukrajina potvrdila napad na rusku fabriku čvrstog raketnog goriva
Ukrajinska vojska saopštila je da je dronovima i raketama napala fabriku Kamenski u Rostovskoj oblasti, gde se proizvodi gorivo za rakete. Prema saopštenju Generalštaba, u napadu su izbili požar u skladištu i oštećena su četiri proizvodna pogona. Ruski guverner Jurij Sljusar naveo je da je oboreno više od 90 dronova, bez ljudskih žrtava.
-
Milanović: Crna Gora je dobrodošla u Evropsku uniju
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u Zagrebu da je Crna Gora dobrodošla u Evropsku uniju. Milanović je kritikovao ideju da EU postane naddržava, dok je crnogorski predsednik Jakov Milatović potvrdio nastavak evropskog puta svoje zemlje. Obojica su govorila na manifestaciji Crnogoraca Hrvatske u Zagrebu.
-
Protesti mladih u Nemačkoj praćeni nemirima u nekoliko gradova
Mladi su u subotu protestovali u više od 30 nemačkih gradova za bolje obrazovanje, niže troškove života i ukidanje obaveznog vojnog roka. Prema proceni policije, na skupovima je bilo više od 100.000 ljudi, dok su organizatori ranije najavljivali 182.000 učesnika, a u više gradova došlo je do sukoba s policijom i povreda policajaca. Bezbednosne službe upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle pokušati da iskoriste proteste za izazivanje nereda.
-
Francuska: na trećem vikend protestu privedeno 511 osoba
Na protestima širom Francuske protiv rasta troškova života i za reformu obrazovanja, prema ministru unutrašnjih poslova Loranu Nunjezu, privedeno je 511 osoba. Ministarstvo navodi oko 320.000 učesnika, dok sindikati tvrde da je bilo oko pola miliona, a jedan žandarm je lakše povređen molotovljevim koktelom. Protesti su proteklih dana bili uz sukobe policije i demonstranata u više gradova, uz najavljene mere bezbednosti.
-
Crna Gora uvodi vize za državljane pet zemalja od 1. novembra
Crna Gora je od 1. novembra 2026. uvela vizni režim za državljane Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske, u skladu sa usklađivanjem sa standardima EU. Građani ovih zemalja koji su ušli do 31. oktobra u 23.59 mogu boraviti bez vize do 30 dana. Belorusija je uzvratila uvođenjem viza za državljane Crne Gore, dok kineska ambasada navodi da njihovi građani mogu putovati bez vize do kraja 2026.
-
Hebron: više od 4.900 raseljenih i blokada grada devet dana
Gradonačelnik Hebrona Jusuf Džabari upozorio je da je više od 4.900 Palestinaca raseljeno usled izraelskih vojnih operacija i blokade koja traje devet dana. Prema njegovim rečima, više od 1.500 stanovnika i dalje je pod potpunom opsadom, a ulazi i izlazi iz grada zatvoreni su od 23. oktobra. Lokalne vlasti pozivaju međunarodnu zajednicu na hitnu reakciju.
-
Lavrov na G20 u Atlanti poziva na novu evroazijsku bezbednosnu arhitekturu
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na ministarskom sastanku G20 u Atlanti predstavio stavove Moskve o globalnim tenzijama. Rusija je naglasila pouzdanost kao trgovinskog partnera u energentima, hrani i đubrivima, slobodu pomorske trgovine i reformu globalnog upravljanja. Ponovljena je i inicijativa Vladimira Putina o Velikom evroazijskom partnerstvu.
-
Pre 31 godinu počeli pregovori u Dejtonu o okončanju ratova na Balkanu
Na današnji dan 1995. godine u vojnoj bazi u Dejtonu u SAD počeli su pregovori o mirovnom rešenju za Bosnu i Hercegovinu. Posle tri nedelje mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.
-
Holandija spasla tridesetak migranata iz gumenog čamca kod Breskensa
Žandarmerija i obalska straža spasle su oko 38 ljudi iz gumenog čamca koji je plutao blizu grada Breskensa na jugu Holandije. Spaseni su pregledani zbog znakova pothlađenosti i premešteni dok se ne utvrdi njihova nacionalnost i status. Prema portparolu žandarmerije, ovakvi slučajevi u Holandiji su retki, dok se slični dešavaju u Francuskoj i Belgiji.
-
Novi antivladin protest u Tirani završen sukobima sa policijom
U Tirani je održan antivladin protest na kome je ponovo tražena ostavka premijera Edija Rame. Protest je prerastao u sukobe kada su demonstranti bacali kamenice i molotovljeve koktele na policiju, a policija je koristila vodene topove i biber sprej. Vlada je ranije uvela novčane kazne do 5.500 evra za one koji pribegavaju nasilju.
-
Hiljade protestovalo u Lisabonu protiv predloga zakona o stanovanju
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se na trgu Rosio u Lisabonu tražeći da portugalska vlada povuče predlog zakona o zakupu. Demonstranti tvrde da bi zakon olakšao iseljavanje stanara i ukinuo ograničenja zakupnina za nove ugovore. Predlog je već prošao prvo čitanje u parlamentu, a protesti su usledili nakon kritika na račun policije zbog uklanjanja šatorskog naselja pre nedelju dana.
-
Mađar najavio objavljivanje dosijea tajne policije 4. novembra
Mađarski premijer Peter Mađar najavio je da će 4. novembra objaviti dosijee tajne policije iz perioda socijalističke diktature od 1945. do 1989. godine. Ispunjava time predizborno obećanje stranke Tisa. Mađar je ocenio da će to biti osetljivo pitanje za mnoge porodice, ali da bez suočavanja s prošlošću nema istinske političke promene.
-
Bernam: Britanija razmatra izvinjenje zbog trgovine robljem, odbacuje reparacije
Britanski premijer Endi Bernam najavio je da vlada razmatra prvo zvanično izvinjenje zbog transatlantske trgovine robljem. Odbacio je zahteve za reparacije i predložio strukturirani dijalog s pogođenim državama. Tema će biti na sastanku lidera Komonvelta na Antigvi i Barbudi iduće nedelje.
-
Zagreb traži garantovana mesta za Hrvate u srpskom parlamentu
Hrvatski javni servis HRT objavio je da će Zagreb tražiti obavezne garantovane kvote za predstavnike hrvatske manjine u Narodnoj skupštini Srbije. Model se poziva na praksu u Hrvatskom saboru, gde srpska manjina ima garantovana mesta. Prema navodima iz priloga, o temi se razgovaralo na zajedničkoj sednici odbora hrvatskog parlamenta.
-
Ukrajinski i ruski napadi dronovima, poginulo dvoje ljudi u Brjanskoj oblasti
Ruski zvaničnici saopštili su da je ukrajinski dronski napad na Brjansku oblast ubio dvoje ljudi i ranio petoro. Ministarstvo odbrane Rusije navelo je da je oboreno 433 ukrajinska drona, dok su u Ufi prijavljeni požar i napadi na rafinerije. Zelenski je optužio Rusiju za dronske napade na energetsku i železničku infrastrukturu Ukrajine, zbog kojih je 280.000 domaćinstava ostalo bez struje.
-
Izveštaj EU: Srbija beleži nazadovanje u slobodi medija, bez napretka u vladavini prava
Evropska komisija će 4. novembra 2026. objaviti godišnji izveštaj o Srbiji, koji ocenjuje nazadovanje u slobodi medija i bez napretka u vladavini prava. Napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je ograničen, dok je usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom ocenjena kao niska.
-
Putinova rezidencija na Valdaju i život meštana u blizini
Radio Slobodna Evropa opisuje da je rezidencija Vladimira Putina kod jezera Valdaj zaštićena ogradama, snagama bezbednosti i protivvazdušnom odbranom. Meštanima je, prema istom izvoru, ograničen pristup jezeru i okolnim šumama. Izveštaj se bavi i posledicama koje porodice u regionu osećaju zbog rata u Ukrajini.
-
Otkazano zajedničko fotografisanje ministara G20 zbog prisustva Lavrova
Na samitu G20 u Atlanti otkazano je tradicionalno zajedničko fotografisanje ministara spoljnih poslova nakon što je više od trećine šefova diplomatije najavilo bojkot zbog prisustva ruskog ministra Sergeja Lavrova. Američki državni sekretar Marko Rubio odlučio je da fotografisanje u potpunosti otpadne, a Lavrov je na konferenciji za novinare odbacio polemiku i potvrdio kraći razgovor sa Rubiom.
-
NASA-in teleskop Svift pada na Zemlju, većina će izgoreti u atmosferi
NASA-in teleskop Svift, star 22 godine, pada na Zemlju oko petka, a većina njegove mase će izgoreti pri ulasku u atmosferu. Pojedini delovi od volframa i ogledala mogli bi da prežive i padnu u okean, dok su delovi Afrike, Australije, Azije i Amerika u zoni mogućeg pada. Svemirske snage prate putanju, a teleskop je prestao sa radom krajem oktobra.
-
Iran naređuje vojsci pripravnost i ažuriranje liste meta SAD i Izraela
Vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei naložio je vojsci da bude u pripravnosti i da odmah odgovori na svaku pretnju SAD i Izraela. Prema izveštajima iranske agencije IRNA, tražio je i ažuriranje podataka o američkim i izraelskim objektima koje bi Iran mogao napasti. Saudijska Arabija, Sirija i Egipat su na forumu u Bahreinu pozvali na mir i najavili sastanke o bezbednosti granica.
-
Ministri G20 u Atlanti završavaju sastanak bez dogovora o ključnim pitanjima
Ministri spoljnih poslova G20 završavaju dvodnevni sastanak u Atlanti bez zajedničkog saopštenja, zbog podela oko rata u Ukrajini i drugih sukoba. Umesto saopštenja biće objavljen rezime predsedavajućeg, koji će objaviti Marko Rubio na kraju skupa. Diplomate navode da se učesnici ipak slažu da pokušaju da prevaziđu sporove pred samit lidera u decembru.
-
Moguće ukidanje američkih sankcija ruskom fondu RDIF
Američki pregovarači razmatraju mirovne predloge koji uključuju ukidanje sankcija Ruskom fondu za direktna ulaganja (RDIF). Kremlj potvrđuje da se o tome razgovara, a njegov izvršni direktor Kiril Dmitrijev vodi kontakte sa američkom stranom. Analitičari upozoravaju da bi takav potez značio prioritet ulaganja u projekte bliske Kremlju nad podrškom Ukrajini.
-
Severna Koreja predstavila više od 30 tipova vojnih dronova
Kim Džong Un je tokom posete izložbi u Pjongjangu pozvao na ubrzan razvoj tehnologije bespilotnih letelica. Na sajmu je, prema južnokorejskim medijima, prikazano više od 30 vrsta dronova, uključujući modele sa stelt karakteristikama. Pjongjang planira masovnu integraciju bespilotnih sistema u oružane snage.
-
SAD upozoravaju saveznike na moguće nove udare na Iran
Prema pisanju MSNOW, SAD su saveznike iz Persijskog zaliva upozorile da se pripreme za moguće nove vojne udare na Iran već 4. novembra, dan nakon međuizbora. Države regiona pritiskaju Vašington da deeskalira situaciju zbog straha od iranske odmazde. Bela kuća je navela da predsednik Tramp „drži sve opcije na stolu“ kako bi sprečio Iran da dođe do nuklearnog oružja.
-
Strahovi političara u Briselu pred izbore u Francuskoj i nove tehnologije
Politico je pripremio pregled onoga što pojedine ličnosti u briselskim političkim krugovima strahuju, uključujući mogući uticaj budućih francuskih predsedničkih kandidata. Pominju se i strahovi od stranjske kandidature Marin Le Pen, politike o dugu Žan-Lika Melanšona i nagle promene u radu zbog veštačke inteligencije. Tekst ističe da se briselski krugovi pripremaju za moguće političke promene.
-
Rusija traži zatvaranje OHR-a, SAD podržavaju prenos odgovornosti na domaće lidere
Na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku Rusija je zatražila hitno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH, dok su SAD potvrdile podršku Dejtonskom sporazumu i prenosu odgovornosti na domaće lidere. Ruski predstavnik Vasilij Nebenzja optužio je zapadne sile da BiH pretvaraju u protektorat, a Kina je takođe zatražila zatvaranje OHR-a.
-
Pentagon traži od evropskih saveznika da ublaže javnu retoriku o Rusiji
Prema pisanju Rojtersa, zvaničnici Pentagona su u poslednjim nedeljama od nekoliko članica NATO-a, među kojima su Litvanija, Letonija i Estonija, tražili da ublaže javne izjave o ruskoj pretnji. Pentagon smatra da takva retorika može da ugrozi bezbednost kontinenta, dok se u NATO-u vodi rasprava o tome kako javno govoriti o Rusiji. Ministarstva odbrane pomenutih zemalja i NATO nisu odgovorili na zahteve za komentar.
-
Kanada i EU: pregovori o bliskom partnerstvu do juna, bez punog članstva
Kanadski premijer Mark Karni očekuje završetak pregovora sa EU do juna 2026. o partnerstvu koje bi Kanadi dalo status pridruženog člana, iako taj naziv nije ušao u zajedničko saopštenje sa samita u Montrealu. Zajedničkim saopštenjem lideri su se obavezali da do samita 2027. definišu sve bliži savez u trgovini, istraživanju i bezbednosti. Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je da bi takav aranžman mogao biti neprijateljski čin i zapretio carinama.